Priprema fajlova za štampu

Najveći broj problema u štampi ne nastane na mašini nego u fajlu: tekst preblizu ivici, slika od 72 dpi razvučena na plakat, crna od 400 posto koja se ne suši, font koji je nestao pri otvaranju. Ovaj vodič prolazi kroz sve što treba uraditi pre slanja pripreme, redom kojim to radi grafičar.

Ako nešto od ovoga ne umete, pošaljite fajl kakav jeste i mi javljamo šta treba ispraviti.

1. Format fajla: zašto PDF i koji PDF

Za štampu se šalje PDF, i to ne zato što je moderan nego zato što je zatvoren: nosi u sebi fontove, slike i podatke o bojama, pa izgleda isto na svakom RIP sistemu koji ga otvara. Dva standarda pokrivaju gotovo sve poslove.

• PDF/X-1a. Najstroži i najpredvidiviji. Prozirnosti su unapred sravnjene, boje pretvorene u CMYK ili u definisane spot boje, fontovi obavezno ugrađeni. Siguran izbor za ofset i velike tiraže.
• PDF/X-4. Zadržava žive prozirnosti i slojeve, pa RIP sam odlučuje kako da ih obradi. Bolji kod mekih senki i providnih preklapanja, ali traži usklađeno upravljanje bojama kroz ceo lanac.

Ako ne znate koji da izaberete, izaberite PDF/X-1a. Manje je fleksibilan, ali sa njim nema iznenađenja. PDF/X-3 i običan PDF takođe primamo, samo prolaze kroz dodatnu proveru.

2. Napust: zašto tačno 3 mm

Napust ili bleed je deo grafike koji se namerno produžava preko linije reza. Standard je 3 mm sa svake strane, pa dokument za vizit kartu 90 puta 50 mm ima stvarne dimenzije 96 puta 56 mm.

Razlog je mehanički. Papir se seče u stotinama tabaka odjednom, a nož i stega uvek dopuste minimalno pomeranje. Ako je pozadina odsečena tačno na liniji reza, na delu tiraža pojaviće se bela nit na ivici. Sa 3 mm napusta nož uvek seče kroz boju.

Napust nije potreban samo kada je pozadina bela i ništa je ne dodiruje do ivice. U svakom drugom slučaju produžite pozadinu stvarnom grafikom, ne razvučenim pikselima. Kod ambalaže je napust često veći, jer se materijal pored sečenja i savija.

3. Sigurnosna zona za tekst

Isto pomeranje koje spolja traži napust, iznutra traži sigurnosnu zonu: pojas od najmanje 3 mm, a bolje 5 mm od reza, u koji ne ide ništa važno, ni tekst, ni logotip, ni okvir.

Okviri su posebno nezahvalni: tanak ram 2 mm od ivice u tiražu će na jednoj strani biti deblji nego na drugoj i to se odmah vidi. Kod lepljenog poveza zona uz hrbat mora da bude veća, jer deo margine nestaje u pregibu.

4. Oznake za rezanje

Oznake za rezanje su tanke linije van formata koje mašini pokazuju gde ide nož. Postavljaju se 3 do 5 mm od formata, da ne ulaze u napust. Uz njih idu oznake za pasovanje i kontrolna traka, kojom štampar proverava da li mastila leže kako treba. Dovoljno je da pri izvozu PDF-a uključite oznake i napust, ostalo dodajemo mi u montaži. Nikako ih ne crtajte ručno preko dizajna, jer se tada štampaju kao deo grafike.

5. CMYK i RGB: šta se dešava sa jarkim bojama

Ekran boju pravi svetlom, mešanjem crvene, zelene i plave. Štampa je pravi mastilima koja svetlo upijaju: cijan, magenta, žuta i crna. RGB opseg je znatno širi, pa jarko plava, neonsko zelena, intenzivna narandžasta i ljubičasta koje na monitoru sijaju u štampi ispadnu prigušenije i tamnije. To nije greška mašine, nego granica onoga što četiri mastila mogu na papiru.

Zbog toga se dokument radi u CMYK režimu od početka, a ne pretvara na kraju. Kada boje birate u CMYK prostoru, birate ih realno. Kada je tačan ton presudan, na primer boja brenda, koristi se spot boja ili se ton bira iz štampanog atlasa, nikada sa ekrana.

6. Ukupno pokrivanje bojom i zašto crna od 400 posto puca

Zbir vrednosti sve četiri boje na jednom mestu naziva se ukupno pokrivanje bojom ili TAC. Crna napravljena kao 100 C, 100 M, 100 Y i 100 K daje 400 posto, dakle četiri puna sloja mastila jedan preko drugog.

Papir toliko mastila ne može da primi. Površina se ne suši na vreme, otiskuje se na sledeći tabak, maže se pri doradi, a na mestu savijanja sloj mastila puca i vidi se bela linija. Praktične granice koje koristimo su ove.

7. Bogata crna i čista crna

Crna od samo 100 K na velikoj površini izgleda sivkasto, jer je to jedan tanak sloj mastila. Zato se koristi bogata crna, u koju se ispod crne dodaju ostale tri boje. Uobičajen sastav je 60 C, 50 M, 40 Y i 100 K, što daje duboku crnu i ostaje na 250 posto ukupnog pokrivanja.

Za sitan tekst važi suprotno pravilo: uvek 100 K i ništa više. Bogata crna se sastoji od četiri sloja koji moraju savršeno da se poklope, pa na slovima od osam ili devet tačaka i najmanje odstupanje u pasovanju stvara obojene rubove i tekst deluje mutno. Isto važi za tanke linije, tabele i sitne oznake. Na ambalaži koja se savija snizite ukupno pokrivanje i na crnim površinama, jer pregib puca na debelom sloju.

8. Rezolucija: 300 dpi i pravilo za veliki format

Za mali format standard je 300 dpi u stvarnoj veličini u kojoj se štampa, što na formatu A4 znači oko 2480 puta 3508 piksela. Fotografija preuzeta sa sajta obično ima 72 dpi, dakle više puta manje piksela nego što treba, pa razvučena na papir daje meke ivice i vidljive kvadrate. Za veliki format pravilo je drugačije, jer se baneri i table ne gledaju iz ruke, pa se rezolucija računa prema razmeri i razdaljini gledanja.

Kod velikih formata česta je priprema u razmeri. Ako se baner od 4 metra radi u razmeri 1 prema 10, dokument je 40 cm i rezolucija mora da bude deset puta veća od ciljne. Uvek napišite u kojoj je razmeri fajl, jer se to iz PDF-a ne vidi pouzdano.

9. Vektor i bitmapa

Vektorska grafika je opisana matematički, pa se uvećava bez gubitka kvaliteta, i tako treba da budu urađeni logotipi, tekst, linije i ilustracije. Bitmapa je mreža piksela, dakle fotografije i sve nastalo skeniranjem.

Najčešća greška je logotip koji postoji samo kao mali PNG sa sajta. Uvećan na plakat, ivice mu postanu stepenaste. Potražite izvorni vektorski fajl kod onoga ko ga je crtao. Ako ga stvarno nema, možemo da ga prevučemo u vektor, ali je to poseban posao.

10. Fontovi: u krive ili ugrađeni

Font koji postoji na vašem računaru ne mora da postoji na našem. Kada nedostaje, program ga zamenjuje drugim i ceo prelom se pomeri: redovi se prelome na drugom mestu, tekst iscuri iz okvira, a niko to ne primeti dok ne bude kasno.

Dva rešenja rade jednako dobro: ugrađivanje fontova pri izvozu PDF-a, što PDF/X standardi ionako zahtevaju, i pretvaranje teksta u krive, čime slova postaju crteži. Krive su najsigurnije za logotipe i fajlove koji putuju kroz više ruku, ali se posle ni jedno slovo ne može ispraviti, pa sačuvajte i radnu verziju sa živim tekstom.

11. Prozirnosti, senke i preklapanja

Prozirnost, meka senka i režimi stapanja slojeva lepo izgledaju na ekranu, ali RIP mora da ih pretvori u tačke mastila. Taj postupak se zove sravnjivanje i, kada se odigra loše, oko providnog elementa pojavi se jedva vidljiv pravougaonik druge nijanse.

PDF/X-1a sravnjuje prozirnosti pri izvozu, pa rezultat odmah vidite u samom PDF-u. PDF/X-4 ih ostavlja žive i prepušta RIP-u, što je obično bolje, ali traži usklađen tok rada.

12. Spot boje i Pantone

Spot boja je gotovo mastilo pomešano u tačan ton, a ne kombinacija četiri procesne boje. Koristi se kada boja mora da bude ista u svakom tiražu, najčešće kod logotipa, i kada treba ton koji CMYK ne može da postigne, poput jarke narandžaste ili metalik efekata.

Spot boje moraju da budu jasno imenovane i dosledne kroz ceo dokument. Česta greška je da se ista boja pojavi pod tri različita imena, jer je svaka nastala u drugom programu, što u ofsetu znači tri ploče umesto jedne. Ako spot boja nije potrebna, pretvorite je u CMYK pre predaje i proverite kako izgleda posle konverzije.

13. Tanke linije i sitni detalji

Linije tanje od 0,25 pt u ofsetu se ponašaju nepredvidivo. Ponekad se odštampaju, ponekad prekinu, a ponekad ispadnu deblje nego što ste želeli. Posebno je opasna nulta debljina, koju neki programi tumače kao najtanju moguću, pa se na velikoj mašini pretvori u vidljivu crtu. Nijedna linija koja treba da se vidi ne ide ispod 0,25 pt, a linija u više boja ili u negativu ne ide ispod 0,5 pt. Isto važi za sitne serifne fontove i tanke okvire tabela.

14. Savijanje, bigovanje i rikna

Ako se posao savija, priprema mora da zna gde. Kod trodelnog flajera tri polja nisu jednake širine: polje koje se uvlači unutra mora da bude uže za oko 2 mm, inače pri sklapanju gura i savija ostatak. Kod dvodelnog savijanja to nije potrebno.

Kod knjiga, kataloga i brošura sa lepljenim povezom postoji rikna, hrbat čija debljina zavisi od broja strana i gramature papira. Rikna se računa, ne pogađa, i ako je pogrešna, tekst na hrbatu neće biti centriran. Zato korice šaljite kao jedan raširen fajl sa označenim pregibima i javite tačan broj strana i papir. Kod ambalaže je potrebna i štanc forma, crtež sečenja i biga kao poseban sloj sa imenovanim linijama. Više o tome ima na stranicama brošure i katalozi i kese i kutije.

15. Overprint i beli tekst koji nestane

Overprint znači da se element štampa preko onoga što je ispod, umesto da izbije rupu u podlozi. Namerno se koristi za crni tekst preko obojene podloge, jer sprečava bele rubove pri pomeranju ploča.

Problem nastaje kada je overprint slučajno uključen na belom elementu. Bela u štampi nije mastilo nego odsustvo mastila, pa beli tekst postavljen na preštampu jednostavno nestane. Na ekranu se vidi normalno, jer prikaz podrazumevano ne simulira overprint, i greška se otkrije tek na odštampanom tabaku. Zato pre izvoza uključite simulaciju overprinta i proverite fajl, posebno ako je grafika prošla kroz više ruku.

16. Imenovanje fajlova i slanje

Kada u proizvodnju stigne fajl pod nazivom finalno_novo_2_ispravka.pdf, neko će pre ili kasnije odštampati pogrešnu verziju. Ime fajla treba da kaže šta je unutra i za koga.

• Sadržaj u imenu. Naziv firme, vrsta posla, format i tiraž, na primer firma-flajer-A5-2000.pdf.
• Datum umesto reči finalno. Datum u obliku godina, mesec, dan uvek se ispravno sortira i ne ostavlja sumnju koja je verzija novija.
• Bez naših slova i razmaka. Č, ć, ž, š, đ i razmaci u imenu umeju da naprave problem na putu kroz sisteme.
• Jedan fajl po poslu. Višestranične poslove šaljite kao jedan PDF sa stranama u ispravnom redosledu.
• Velike fajlove preko servisa za razmenu. Mejl obično ne prolazi preko dvadesetak megabajta. Ostavite link aktivnim dok se posao ne završi.
• Napišite šta očekujete. Uz fajl pošaljite format, tiraž, papir i doradu. To sprečava najveći broj nesporazuma.

Ček lista pre slanja

Prođite kroz ovih dvanaest stavki i fajl je spreman.

• Format je tačan. Dokument je napravljen u stvarnoj veličini ili u jasno naznačenoj razmeri.
• Napust je dodat. 3 mm sa svake strane, sa stvarnom grafikom, ne razvučenom.
• Tekst je u sigurnosnoj zoni. Najmanje 3 mm, a bolje 5 mm od reza.
• Režim boja je CMYK. Nijedna slika ni element nisu ostali u RGB prostoru.
• Ukupno pokrivanje je u granici. Nigde nema crne od 400 posto.
• Crne su ispravne. Bogata crna na površinama, 100 K na sitnom tekstu.
• Rezolucija odgovara. 300 dpi za mali format, prilagođena vrednost za veliki.
• Logotip je vektorski. Ili je bitmapa u dovoljno visokoj rezoluciji.
• Fontovi su rešeni. Ugrađeni pri izvozu ili pretvoreni u krive.
• Linije nisu pretanke. Nema debljine ispod 0,25 pt ni linija nulte debljine.
• Overprint je proveren. Beli elementi nisu postavljeni na preštampu.
• Fajl je ispravno nazvan. Jedan PDF, jasno ime, tačan redosled strana.

Tipične greške i šta one prouzrokuju

Fajl koji je proveren pre štampe košta pet minuta. Tiraž koji je odštampan pa se pokaže da je pogrešan košta ceo posao i ceo rok.

Ako pripremu nemate, radimo prelom i dizajn od nule. Ako imate staru, prilagođavamo je novom formatu. Kako se biraju tehnologija i materijal piše na stranici usluge štampe, a kratka pitanja o rokovima i papirima pokrivaju česta pitanja.

Zatražite ponudu