Dorada je sve što se dešava posle štampe i ona odlučuje kako će proizvod izgledati, koliko će trajati i da li će uopšte moći da se koristi. Kod nas se cela dorada radi u kući, u pogonu u Beogradu: plastifikacija, lakiranje, zlatotisak, blindruk, štancovanje, bigovanje, perforacija, koričenje i numeracija. To znači da posao ne putuje kod kooperanata, da se rok drži i da se problem, ako se pojavi, rešava odmah na mašini.
Plastifikacija
Plastifikacija je nanošenje tanke folije na odštampani tabak, toplotom i pritiskom. Folija štiti od vlage, masnoće i habanja, ali radi i nešto drugo: menja doživljaj celog proizvoda. Isti katalog sa sjajnom i sa mat folijom ostavlja dva različita utiska, iako je štampa identična.
Sjajna folija pojačava kontrast, tamne površine deluju dublje, a fotografije življe. Standard je za promotivne materijale, ambalažu i sve što treba da privuče pogled sa police. Pokazuje otiske prstiju, što se najviše vidi na tamnim pozadinama.
Mat folija smanjuje odsjaj, pa se tekst lakše čita pod jakim svetlom. Daje smiren i ozbiljniji utisak i danas je najčešći izbor za korice kataloga i knjiga. Na mat podlozi se najbolje vidi parcijalni UV lak.
Soft touch folija je mat folija sa baršunastim opipom, koji se odmah primeti kada se materijal uzme u ruku. Koristi se kod luksuznih kutija, monografija i skupljih izdanja. Osetljivija je na ogrebotine od klasične mat folije.
Jednostrana ili obostrana je česta dilema. Ako se korica savija, na primer kod lepljenog poveza, obostrana plastifikacija sprečava da se korice uvijaju od promene vlažnosti. Kod pojedinačnih listova jednostrana je često dovoljna.
Jedna važna napomena: na plastificiranu površinu se ne može pisati običnom hemijskom olovkom. Ako proizvod ima polje za popunjavanje, na primer garantni list ili kartica sa datumom, to polje treba ostaviti bez plastifikacije ili koristiti mat foliju na koju hvata određena vrsta olovke.
UV lak
UV lak se nanosi u tečnom stanju i suši se trenutno pod ultraljubičastim svetlom. Postoji u dve primene i one se često mešaju u razgovoru, pa vredi razdvojiti.
- Puni UV lak ide preko cele površine i daje ravnomeran sjaj uz određenu zaštitu. Jeftiniji je od plastifikacije ali manje štiti, i na pregibu može da puca ako nema bigovanja.
- Parcijalni UV lak ide samo na delove otiska: logotip, fotografiju, jedan naslov. Efekat nastaje iz razlike u sjaju u odnosu na okolinu, pa se najbolje vidi preko mat plastifikacije.
- Reljefni UV lak se nanosi u debljem sloju, pa se pored sjaja oseća i ispupčenje pod prstom. Koristi se za istaknute elemente na luksuznoj ambalaži i koricama.
Za parcijalni lak potreban je poseban fajl. Pravi se dodatna strana u dokumentu, iste veličine kao dizajn, na kojoj su punom crnom bojom označena samo mesta gde lak ide. Sve ostalo mora ostati prazno. Bez tog fajla se ne može napraviti forma za lakiranje. Detalji su objašnjeni na stranici o pripremi fajlova za štampu.
Kombinacija koja uvek radi
Mat plastifikacija preko cele površine plus parcijalni UV lak na logotipu. Mat podloga upija svetlo, lakirani deo ga odbija, i logotip se pojavljuje tek kada se materijal nagne prema svetlu. Efekat je suzdržan, ne vidi se na skenu ni na fotografiji, ali radi u ruci. Isti princip se koristi i na vizit kartama i na koricama kataloga i na luksuznim kutijama.
Zlatotisak, foliotisak i blindruk
Ove tri tehnike rade toplotom i pritiskom, preko klišea koji se izrađuje za konkretan motiv. Kliše je metalna pločica sa reljefom motiva, pravi se jednom i posle se čuva za ponovljene poslove.
Zlatotisak i foliotisak prenose metalnu ili pigmentnu foliju sa nosača na papir. Zlatna i srebrna su najtraženije, ali postoje i bakarna, crna, bela, holografska i folije u punim bojama. Za razliku od štampe metalik bojom, folija ima pravi metalni odsjaj koji se menja sa uglom gledanja. To je razlika koju svako primeti u ruci, a nijedan ekran ne pokazuje.
Blindruk radi bez ikakve boje ili folije. Motiv se utiskuje u papir i ostaje kao reljef. Najbolje radi na debljim papirima od 300 g naviše i na teksturisanim podlogama, gde reljef hvata svetlo. Na tankim papirima utisak probija na drugu stranu, pa je treba planirati.
Za sve tri tehnike važe ista ograničenja u dizajnu. Linije tanje od pola milimetra se gube ili se cepaju, gusto postavljeni sitni elementi se stapaju, a veoma velike pune površine teško se prenose ravnomerno. Zato se motiv za foliju obično pojednostavljuje u odnosu na štampanu verziju logotipa.
Sečenje i oblikovanje
| Operacija | Šta radi | Kada je potrebna |
|---|---|---|
| Sečenje na format | seče tabak na konačnu dimenziju | svaki posao, zato je napust od 3 mm obavezan |
| Bigovanje | pravi kanal po kome papir savija | svaki papir preko oko 170 g koji se savija |
| Rilovanje | zasecanje površinskog sloja debelog kartona | kartoni preko 300 g i lepenka, gde big nije dovoljan |
| Perforacija | niz sitnih zaseka za lako kidanje | kuponi, ulaznice, blokovi sa otkidanjem |
| Štancovanje | iseca oblik alatom sa noževima | kutije, nalepnice po konturi, nestandardni oblici |
| Bušenje | otvori za registrator, kanap ili prsten | obrasci, viseće etikete, kalendari |
| Zaobljavanje uglova | uklanja oštre uglove | kartice, meniji, sve što se često uzima u ruku |
| Kaširanje | lepi odštampani papir na deblju podlogu | luksuzne kutije, tvrde korice, panoi |
Štancovanje je posebna priča jer traži alat, drvenu formu sa usađenim noževima za sečenje i tupim noževima za bigovanje. Alat se izrađuje za konkretan oblik i posle ostaje na raspolaganju za sve naredne tiraže. Kako to izgleda u praksi kod kutija, opisano je na stranici o ambalaži i etiketama.
Bigovanje nije opcija, nego obaveza
Najčešća greška u doradi je savijanje debljeg papira bez bigovanja. Premazani sloj po pregibu puca i pojavi se bela linija preko sredine dizajna, najuočljivija kada je pozadina tamna. Ta greška se ne može popraviti posle. Bigovanje traje sekundu po tabaku i rešava problem u potpunosti. Zato uvek recite u kom pravcu se materijal savija i koliko puta, jer trostruko savijeni flajer ima drugačiji raspored bigova od običnog preklopa na pola.
Koričenje
Način koričenja se bira prema broju strana i prema tome kako se publikacija koristi. Pogrešan izbor se vidi odmah, jer se knjiga ili ne otvara kako treba ili joj listovi ispadaju.
- Klamerica. Dve žice kroz pregib, za publikacije od oko 8 do 48 strana. Broj strana mora biti deljiv sa četiri. Brzo i povoljno, standard za brošure i programe.
- Lepljeni povez. Blok se poravna, hrbat se nagrubi i zalepi u koricu. Za kataloge i knjige od oko 40 strana naviše. Daje ravan hrbat na koji može da se odštampa naslov.
- Spirala. Metalna ili plastična spirala kroz izbušene otvore. Publikacija leži potpuno otvorena i može da se prelomi unazad, pa se koristi za priručnike, kuvare i radne sveske.
- Tvrd povez. Karton kaširan štampanim papirom ili platnom, sa šivenim ili lepljenim blokom. Za monografije, godišnjake i izdanja koja treba da traju.
- Šivenje koncem. Tabaci se šiju pre lepljenja, što daje najveću trajnost i omogućava da se knjiga otvori ravno bez pucanja hrbata.
- Blokovi sa lepljenim vrhom. Za notese i obrasce koji se listovi otkidaju, često u kombinaciji sa numeracijom i perforacijom.
Kod lepljenog poveza obavezno računajte na debljinu hrbata pri dizajnu korica, jer ona zavisi od broja strana i gramature papira. Tu meru vam dajemo mi, pre nego što se korica prelomi. Više o samim publikacijama piše na stranici o brošurama i katalozima.
Numeracija i posebne operacije
Numeracija se radi kada svaki primerak mora da nosi jedinstven broj: ulaznice, priznanice, garantni listovi, obrasci u više primeraka. Može da ide mašinski, sa numeratorom, ili digitalno u okviru varijabilne štampe, o čemu piše stranica o digitalnoj štampi i varijabilnim podacima. Digitalna numeracija je fleksibilnija, jer pored broja može da doda i bar kod, QR kod ili ime.
Tu su i sitne operacije koje često prave razliku: lepljenje uzoraka i kartica, savijanje u više preklopa, pakovanje u setove po zadatom redosledu, umetanje priloga, banderolisanje i pripremanje pošiljki za distribuciju. Kada sve to ide kroz isti pogon, materijal ne prolazi kroz nekoliko transporta i ne stiže izgrebano.
Štampa se gleda, dorada se dodiruje. Zato razliku između prosečnog i skupog materijala gotovo uvek napravi ono što se desilo posle mašine.
Rokovi
Sečenje, bigovanje i perforacija idu odmah posle štampe i ne produžavaju rok primetno. Plastifikacija, UV lak i koričenje dodaju jedan do tri radna dana, jer boja mora potpuno da se osuši pre nego što folija ili lak mogu da se nanesu. Zlatotisak i blindruk traže izradu klišea kod prvog posla, pa je prvi tiraž duži od ponovljenih.
Kada je rok kritičan, najbrže se dobija pojednostavljenjem dorade, ne štampe. Jedna operacija manje često znači ceo dan ranije. Kako radimo poslove pod pritiskom vremena, opisano je na stranici o hitnoj štampi u Beogradu.
Zatražite ponudu
Za obračun dorade su nam potrebni format, tiraž, vrsta papira i spisak željenih operacija. Ako niste sigurni šta vam treba, opišite kako se proizvod koristi i mi ćemo predložiti kombinaciju koja ima smisla za tu namenu i za budžet. Doradu radimo i na materijalu koji je odštampan kod nas i na materijalu koji donesete, uz prethodnu proveru papira.
Pregled celokupne ponude je na stranici sa svim uslugama štampe, a za veće tiraže pogledajte kako radi ofset štampa. Nalazimo se na adresi Emila Zole 30a u Beogradu, radnim danima od 08 do 16, a sve kontakt podatke naći ćete na stranici kontakt.